Banka Izraela odbila Netanjahuov plan bekstva u kripto

Centralna banka jedne zemlje retko javno ispravlja svog premijera, a Banka Izraela je to uradila u saopštenju u subotu, 24. oktobra. Povod je bila ideja Benjamina Netanjahua da se Izrael, u slučaju međunarodnih bankarskih sankcija, prebaci na finansijski sistem zasnovan na blokčejnu. Odgovor centralne banke bio je kratak: kriptovalute ne mogu da služe kao put za zaobilaženje sankcija. Dodala je i da poslovanje u svetskoj ekonomiji isključivo preko kriptovaluta nije moguće, da treba sačuvati ekonomske veze sa glavnim trgovinskim partnerima i da pitanje spada u odgovornost političkog rukovodstva.

Netanjahu je o tome govorio dan ranije, u intervjuu za izraelski Kanal 10, četiri dana pre parlamentarnih izbora zakazanih za 27. oktobar. Rekao je da blokčejn „jeste jedna od alternativa” i da je već tražio da se pripremi plan, ali nije naveo ko ga radi, koju bi mrežu ili valutu koristio, niti kada bi bio gotov. Službenici u ekonomskim ministarstvima su za Ynet rekli da ne znaju ni za jednu takvu inicijativu, a izvori iz premijerovog kabineta da im nije poznat nijedan tim koji na tome radi. U istom intervjuu Netanjahu je najavio i da američka vojna pomoć neće trajati večno i da je odbrambenom budžetu namenio dodatnih 400 milijardi šekela za sledeće godine.

Priča o sankcijama nije hipotetička. Britanija je početkom septembra zabranila uvoz robe iz izraelskih naselja na Zapadnoj obali i objavila mere protiv ljudi i firmi uključenih u njihovu izgradnju, a jedanaest zemalja, među njima Francuska i Kanada, saopštile su da nameraju da ograniče trgovinu tom robom. Više od 60 izraelskih ekonomista i bivših zvaničnika ranije je upozorilo da se mere usmerene na naselja lako mogu preliti na celu ekonomiju. Ono što bi tehnički značilo bankarske sankcije jeste da strane banke odbijaju da obrade plaćanja domaćih banaka — što po pravilu diže cene u prodavnicama.

Brojka	Kontekst
3,8 mlrd $ godišnje	američka vojna pomoć po ugovoru koji ističe u septembru 2028.
400 mlrd šekela	dodatak odbrambenom budžetu koji je Netanjahu najavio
102 mlrd $	promet ruskog stablecoina A7A5 u prvoj godini
−96 odsto	pad dnevnog prometa A7A5 sa vrha, posle sankcija i haka berze (Elliptic)
37 novčanika	kripto adrese koje je Izrael sankcionisao 1. jula, sa preko 24 miliona šekela

Struka je bila jednoglasnija od politike. Jair Avidan, bivši šef bankarske supervizije u Banci Izraela, kaže da plan pokazuje nerazumevanje načina na koji ograničenja rade: plaćanje u blokčejnu na kraju ipak mora kroz banku, pružaoca platnih usluga i trgovinskog partnera, a svi oni podležu proveri sankcija — tako da se usko grlo samo premešta. Tomer Šaroni, direktor firme za kripto analitiku Adresable, dodaje da transakcije ostavljaju trajan zapis i da promena načina plaćanja ne čini zabranjenu transakciju dozvoljenom. Jarom Ariav, bivši prvi čovek Ministarstva finansija, upozorio je na posledice za kreditni rejting i odlazak kapitala, a Udruženje izraelske visoke tehnologije na rizik za izvozno orijentisane firme.

Iskustvo zemalja koje su to već probale ide u istom smeru. Venecuela je koristila Tether i bitkoin da podrži naftni sektor i pokrenula sopstveni Petro, a Rusija ruble vezan stablecoin A7A5, koji je u prvoj godini premestio oko 102 milijarde dolara. Prema analitičkoj firmi Elliptic, kombinacija sankcija i haka glavne berze kasnije je srezala njegov dnevni promet za 96 odsto u odnosu na vrh. Izrael je sa druge strane iste linije: 1. jula je ministar odbrane Jisrael Kac potpisao naloge o sankcijama za 37 kripto novčanika sa više od 24 miliona šekela, za koje Izrael tvrdi da pripadaju iranskoj Revolucionarnoj gardi, a Tether je tokom godine zamrzao 344 miliona dolara u aprilu i još 131 milion u julu.

Netanjahu je u nastupu na Kanalu 14 rekao da je čuo primedbe i da zahvaljuje centralnoj banci na savetu, ali da radi ono što smatra ispravnim. Opozicija je iskoristila priliku — Jair Lapid je tvrdio da je premijer time priznao da njegov novi mandat vodi u gubitak američke pomoći, a Gadi Ajzenkot je plan nazvao „BibiCoin vizijom”. Za obične korisnike kripta u Izraelu paradoks je dvostruk: dok se na najvišem nivou priča o blokčejnu kao izlazu iz sankcija, banka Leumi tek početkom 2027. planira da ponudi trgovinu bitkoinom preko Galaxy Digitala — i za to joj je potrebna dozvola iste Banke Izraela.