Centralne banke kupile 289 tona zlata — rekord za drugi kvartal

Svetski savet za zlato objavio je danas kvartalni izveštaj o tražnji i u njemu se nalazi podatak koji se na prvi pogled čita kao velika vest za bikove: centralne banke su u drugom kvartalu 2026. neto kupile 289 tona zlata, što je 62 odsto više nego u istom periodu prošle godine i najveći otkup ikada zabeležen u jednom drugom kvartalu. U odnosu na prvi kvartal, to je skok od skoro pet puta.

Ali isti izveštaj sadrži i drugu polovinu priče. Procena za prvi kvartal je revidirana naniže — na svega 57 tona — pa zbir za prvih šest meseci iznosi 345 tona, najmanje u jednom polugodištu od 2022. godine. Drugim rečima, drugi kvartal nije bio ubrzanje trenda nego nadoknađivanje neuobičajeno slabog starta godine.

Podatak (Q2 2026)	Vrednost	Promena
Neto kupovine centralnih banaka	289 t	+62% u odnosu na Q2 2025 (177,9 t)
Prvo polugodište 2026.	345 t	najslabije od 2022.
Ukupna tražnja za zlatom	1.269 t	bez promene na godišnjem nivou
Poluge i zlatnici	307,1 t	−3% (Q2 2025: 315,6 t)
Investiciona tražnja (bez OTC)	262,2 t	−46% (Q2 2025: 486,8 t)
ETF fondovi	odliv 45 t (4 mlrd USD)	H1: neto priliv 18 t
Nakit	278 t	najniži kvartal od pandemije
Prosečna cena (LBMA)	4.506,29 USD/oz	−8% u odnosu na Q1, +37% godišnje

Na strani kupaca prednjači Poljska sa 51 tonom u kvartalu, odnosno 82 tone od početka godine, čime su njene rezerve stigle na 632 tone. Kina je dodala 33 tone i zvanično prijavljuje 2.346 tona, a slede Uzbekistan sa 16, Kazahstan sa 15 i Jordan sa 6 tona. Prodavaca je bilo znatno manje: Rusija je u kvartalu prodala 22 tone — deo 44 tone koje je prodala u prvom polugodištu — Turska 4 tone, a nemačka Bundesbanka jednu.

Kod revizije prvog kvartala vredi biti precizan, jer je razlika velika: raniji obračuni govorili su o oko 244 tone, a sadašnja procena je 57. Podaci o zvaničnim rezervama stižu sa zakašnjenjem i sa dosta neprijavljenih kupovina, pa Savet svoje procene koriguje kada pristignu potvrde od pojedinačnih centralnih banaka. Za čitaoca to znači jednostavnu stvar — kvartalne brojke o centralnim bankama treba uzimati kao radne procene, a ne kao konačan bilans.

Dok su institucije kupovale, privatni novac se povlačio. Iz ETF fondova sa fizičkim pokrićem izašlo je 45 tona, oko 4 milijarde dolara, uz najjaču prodaju u junu; investiciona tražnja bez OTC prometa pala je 46 odsto u odnosu na prošlu godinu. Prodaja poluga i zlatnika ostala je stabilna na 307 tona, ali samo u poređenju sa istorijskim prosekom — u odnosu na izuzetno jak prvi kvartal i njegovih 477 tona, to je jasno smirivanje. Nakit je pao na 278 tona, najniži kvartalni nivo još od pandemije, jer visoka cena guši potrošnju u Indiji i Kini. Ukupna tražnja je zato ostala praktično nepromenjena na 1.269 tona, dok je vrednosno prvo polugodište bilo rekordno — oko 380 milijardi dolara.

Kratkoročni kontekst dala je Federalna rezerva u sredu uveče. Kamata je zadržana u rasponu 3,50–3,75 odsto, ali su tri člana odbora glasala za povećanje od 25 baznih poena, a nova uprava pod Kevinom Voršom nije dala nikakvu najavu narednih poteza. Pošto je tržište pred sednicu računalo na oko 30 odsto šanse za povećanje, izostanak istog delovao je kao olakšanje: spot zlato je skočilo oko 40 dolara, na 4.073 dolara po unci. Sve preko toga — a prognoza je poslednjih dana bilo mnogo, od 3.970 do 5.200 dolara — jeste tuđe mišljenje, ne činjenica; i sami analitičari su tek snizili svoje mete. Ono što izveštaj Saveta stvarno pokazuje jeste da se dva sloja tržišta razilaze: centralne banke kupuju po padu, dok investitori i kupci nakita čekaju. Zašto zvanični sektor to radi objasnili smo u posebnom tekstu.