Centralne banke kupile 63 tone zlata, najviše u dve godine

Dok je cena zlata u septembru padala, zvanični kupci su radili suprotno. Po preliminarnoj proceni Svetskog saveta za zlato, centralne banke su tog meseca neto kupile oko 63 tone — najviše u jednom mesecu od novembra 2024. Procena je sastavljena iz izveštaja samih centralnih banaka i Međunarodnog monetarnog fonda, pa je privremena i može biti ispravljena, ali razlika u odnosu na avgust, kada je kupljeno 39 tona, dovoljno je velika da pokaže promenu ritma.

Najveći pojedinačni kupac je ponovo Kina. Narodna banka Kine dodala je 740.000 unci, što je oko 23 tone i njen najjači mesec od 2023, a niz kupovine time je dogurao do 23 meseca bez prekida. Kineske rezerve sada stoje na 77,47 miliona unci, odnosno oko 2.410 tona, što je blizu devet odsto ukupnih rezervi zemlje. U avgustu su posle Kine najviše kupili Uzbekistan i Poljska.

Druga brojka iz istog izveštaja je možda i zanimljivija, jer govori o običnim investitorima. Fondovi koji drže fizičko zlato (ETF) primili su u septembru 67,3 tone, vredne blizu 10 milijardi dolara, pa su njihove ukupne zalihe stigle do rekordnih 4.256 tona. Za ceo kvartal ulaganja u te fondove iznosila su oko 31 milijardu dolara, što je takođe rekord. Dakle i centralne banke i fondovi su kupovali u mesecu u kojem je cena pala.

Ključne brojke	Vrednost
Neto kupovina centralnih banaka u septembru	oko 63 tone, najviše od novembra 2024.
Za poređenje, avgust	39 tona
Kina u septembru	740.000 unci, oko 23 tone, 23. mesec zaredom
Rezerve Kine	77,47 miliona unci, oko 2.410 tona
Ulaz u ETF fondove u septembru	67,3 tone, blizu 10 milijardi dolara
Ukupne zalihe ETF fondova	4.256 tona, rekord
Cena zlata	oko 4.100 dolara za uncu
Inflacija u SAD (septembar)	3,7 odsto godišnje, očekivano 3,6

Objašnjenje za pad cene uz toliku kupovinu je u kamatama. Svetski savet za zlato septembarsko klizanje pripisuje rastu prinosa na američke državne obveznice i jačem dolaru — prinos na desetogodišnju obveznicu približio se 5,3 odsto, a realni prinos, merljiv preko hartija vezanih za inflaciju, popeo se na skoro tri odsto. Zlato ne nosi kamatu, pa svaki takav skok prinosa podiže cenu njegovog držanja. Septembarska inflacija u SAD od 3,7 odsto godišnje, iznad očekivanih 3,6, i zapisnik sa sednice Federalnih rezervi koji ostavlja prostor za još jedno povećanje kamate do kraja godine drže taj pritisak na mestu. Sledeća odluka o kamati je 27. i 28. oktobra.

Ovoga meseca je cena u sredu pala oko dva odsto, pod 4.100 dolara, pa se u četvrtak vratila više od jedan odsto, uz slabiji dolar. Vredi primetiti i da broj centralnih banaka koje povećavaju rezerve zlata opada, a neke zemlje su ove godine prodavale zlato da bi došle do gotovine posle početka rata SAD i Izraela sa Iranom. Sa druge strane, u anketi Svetskog saveta za zlato rekordnih 45 odsto centralnih banaka najavljuje da će u narednoj godini povećati rezerve zlata.

Analitičari su podeljeni oko toga šta sledi: deo upravljača fondovima očekuje nove rekorde u roku od 12 do 18 meseci, a konzervativnije procene govore o dve godine, dok XTB navodi da bi za obrt bila potrebna ili smirenija situacija oko Irana ili slabija očekivanja daljeg rasta kamate — a ni jedno ni drugo za sada ne izgleda verovatno. Sve to su mišljenja, ne obećanja; činjenica je jedino da su u mesecu pada cene i centralne banke i fondovi kupovali više nego pre.

O tome šta su bankari rekli na konferenciji LBMA pisali smo u tekstu Centralni bankari: zlato ostaje rezerva i uz pet odsto prinosa, a o septembarskom padu cene u Zlato palo šest odsto u septembru, prinosi najviši u 20 godina.