Centralni bankari: zlato ostaje rezerva i uz pet odsto prinosa

Dok cena zlata drugu nedelju klizi i jedva se drži ispod 4.200 dolara, u Sorentu se od 4. do 6. oktobra održava godišnja konferencija Londonskog udruženja za trgovinu plemenitim metalima (LBMA), ovaj put dvadeset peta po redu, sa preko 700 učesnika. Poruka sa govornice bila je suprotna onome što pokazuje grafikon cene: centralne banke ne odustaju od zlata.

Najjasniji je bio Joakim Nagel, predsednik nemačke Bundesbanke. Priznao je ono što je očigledno — da visoki prinosi obveznice čine privlačnijom za one koji upravljaju rezervama — ali je dodao da „slučaj za dalju diversifikaciju u zlato ostaje značajan”, zbog geopolitičkih tenzija i kreditnog rizika koji nosi visok državni dug. Njegov glavni argument nije bio prinos, već vlasništvo: fizička poluga u sopstvenom trezoru nema drugu stranu koja može da je zamrzne, za razliku od stranih hartija i depozita.

Serđo Nikoleti Altimari, zamenik guvernera Banke Italije, otišao je korak dalje: „Zlato je sigurno utočište, verovatno to sigurno utočište, što je dokazalo svojim učinkom tokom vremena.” Ukazao je i na strukturnu promenu posle 2022. godine — kupovinu centralnih banaka zemalja u razvoju i oslabljenu vezu između cene zlata i realnih prinosa na obveznice. Upravo ta oslabljena veza objašnjava zašto zlato i uz prinose kakvi se nisu videli od 2002. godine i dalje stoji iznad 4.000 dolara.

Ključni podaci	Vrednost
Udeo zlata u rezervama centralnih banaka	blizu 25 odsto, u 2023. oko 14
Neto kupovina u avgustu	39 tona
Prijavljene kupovine od početka godine	170 tona
Najveći kupci u avgustu	Kina 20, Poljska 8, Uzbekistan 8 tona
Rusija	prodala 6 tona u avgustu, 56 od početka godine
Procena ukupne tražnje za 2026.	oko 720 tona, 15 odsto manje nego lane
Cena zlata	ispod 4.200 dolara, oko 4 odsto niže ove godine
Konferencija LBMA	Sorento, 4–6. oktobar, preko 700 učesnika

Brojke idu uz te izjave. Po podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su u avgustu neto kupile 39 tona, čime su prijavljene kupovine od početka godine stigle do 170 tona. Poljska je dodala osam tona i tako došla do 98 od januara, Kina je nastavila niz koji traje 22 meseca sa 20 tona, Uzbekistan je kupio osam, a Kazahstan sedam tona. Turska se vratila u kupovinu posle tri meseca prodaje, dok je Rusija i dalje na drugoj strani — minus šest tona u avgustu i 56 od početka godine.

Najzanimljiviji je podatak o udelu. Zlato je sa oko 14 odsto svetskih deviznih rezervi u 2023. stiglo do blizu 25 odsto. Veći deo tog skoka napravila je sama cena, a ne nove kupovine, ali rezultat je isti: zlato je danas druga najveća stavka u rezervama sveta i time dobija težinu koju nije imalo decenijama. Procena za ovu godinu je da će ukupna tražnja centralnih banaka pasti za oko 15 odsto, na 720 tona — što je i dalje znatno iznad svega što se beležilo pre 2022.

Što se cene tiče, prosek prognoza šesnaest analitičara koje je anketirao LBMA stoji na oko 4.500 dolara do kraja godine. To je, naravno, mišljenje a ne obećanje, i vredi ga čitati zajedno sa onim što su bankari rekli u Sorentu: oni ne kupuju zlato zato što očekuju određenu cenu, nego zato što im treba imovina koju niko ne može da im uskrati.

O tome kako se kupovina centralnih banaka kretala ranije ove godine pisali smo u tekstu Centralne banke usporile kupovinu zlata, ETF-ovi preuzeli, a o avgustovskoj kupovini Kine u Kina kupila 20 tona zlata u avgustu, Rusija i dalje prodaje.