Zlato udvostručilo afričke rezerve, a tonaža se nije menjala

Zlato u trezorima osam afričkih centralnih banaka vredelo je u drugom kvartalu ove godine 66,6 milijardi dolara, prema 31,2 milijarde u istom kvartalu 2023. To je rast od 113,5 odsto za tri godine, pokazuje analiza nigerijskog BusinessDay-a nad podacima Svetskog saveta za zlato. Udeo zlata u ukupnim rezervama tih zemalja skočio je sa deset na 20,6 odsto, od ukupno 322,6 milijardi dolara.

Zanimljivo je, međutim, ono što se nije promenilo. Fizička količina zlata u istih osam zemalja porasla je sa 505 na 509,2 tone — 0,8 odsto za tri godine. Dakle, afričke centralne banke uglavnom nisu kupovale; vrednost njihovih rezervi udvostručila se jer se udvostručila cena zlata. Prosečna cena u 2023. bila je oko 1.955 dolara za uncu, a poslednjih dana se kreće oko 4.100 do 4.170 dolara.

Zemlja	Vrednost rezervi (Q2 2026)	Promena
Alžir	22,5 milijardi $	+110 odsto
Egipat	16,8 milijardi $	+117 odsto
Južna Afrika	16,3 milijarde $	sa 7,71 milijarde
Gana	3,65 milijardi $	+476 odsto
Nigerija	2,79 milijardi $	sa 1,31 milijarde
Ukupno (8 zemalja)	66,6 milijardi $	+113,5 odsto
Ukupna tonaža	509,2 tone	sa 505 tona

Jedina zemlja u kojoj se menja i politika, a ne samo cena, jeste Gana. Njena vrednost rezervi skočila je 476 odsto, sa 634 miliona na 3,65 milijardi dolara, najviše na kontinentu — ali i tu je tonaža skromna, 24,4 tone u drugom kvartalu. Gana je u februaru uvela program po Zakonu o rezervama zlata: zlato iz velikih rudnika može da ulazi u fizičke rezerve, a prodaja zahteva odobrenje vlade i parlamenta. Zlato iz zanatskog, sitnog rudarenja otkupljuje državni Gold Board i prodaje ga za devize koje idu centralnoj banci. Slično, ali manje, rade Tanzanija, koja je do juna stigla do 27,5 tona, i Zimbabve, čije su rezerve od pokretanja valute vezane za zlato porasle sa 1,5 na 4,03 tone.

Za poređenje, Narodna banka Srbije ima skoro 55 tona zlata — više od dvostruko u odnosu na Ganu, iako Gana ima pet puta više stanovnika i jedan je od najvećih proizvođača zlata u svetu. To pokazuje da veličina rezervi zlata nije funkcija proizvodnje zlata ni veličine zemlje, nego odluke centralne banke da ga uopšte drži.

Namera, barem na rečima, postoji. U anketi Svetskog saveta za zlato 89 odsto upravnika rezervi očekuje da će svetske zvanične rezerve zlata rasti u sledećih dvanaest meseci, rekordnih 45 odsto najavljuje povećanje u svojoj instituciji, a 74 odsto očekuje manji udeo dolara u svetskim rezervama u sledećih pet godina. Alan Goldberg iz firme BestBrokers kaže da države ne jure samo prinos, nego preispituju samu ulogu zlata u rezervama.

Ostaje opomena koja se lako prećuti kada se gleda samo tabela u dolarima: ako je rast došao od cene, isto tako može i da ode. Padom cene zlata za trećinu, ovih 66,6 milijardi dolara bi se vratilo blizu početne brojke, a tonaža u trezorima bi ostala ista. O tome ko zaista kupuje, a ne samo ima, govore mesečni podaci — u septembru su centralne banke kupile 63 tone zlata, najviše u dve godine, a objasnili smo i zašto to rade.