Sejlor protiv BIP-110: svađa o tome čemu bitkoin služi

Bitkoin zajednica ulazi u avgust sa sporom koji nije o ceni, nego o tome čemu mreža uopšte služi. Predlog pod oznakom BIP-110 traži privremeni jednogodišnji soft fork koji bi uveo sedam ograničenja na transakcije natovarene podacima — ograničio bi veličinu korisnog tereta i odbijao pojedine skripte. Cilj, kako ga vide zagovornici, jeste da se blokčejn vrati novčanoj upotrebi i rastereti od sadržaja koji sa plaćanjem nema veze.

Predlog nije nastao juče. Prvo se pojavio kao BIP-444 u oktobru 2025, neposredno pošto je verzija 30 softvera Bitcoin Core uklonila podrazumevana ograničenja na OP_RETURN polje, čime je slanje proizvoljnih podataka kroz mrežu postalo znatno lakše. Deo zajednice je to doživeo kao otvaranje vrata spamu; drugi deo kao normalnu upotrebu prostora u bloku koji je uredno plaćen.

Protiv predloga je sada javno stao Majkl Sejlor, izvršni predsednik kompanije Strategy — najvećeg korporativnog vlasnika bitkoina na svetu. U eseju od 110 tačaka on tvrdi da je „predloženi lek opasniji od bolesti”. Njegov glavni argument je principijelan: konsenzusna pravila ne mogu i ne treba da procenjuju svrhu transakcije koja je validna i koja je platila proviziju. „Bitkoin ne ume da čita nameru”, piše Sejlor i zaključuje da mreži „nisu potrebni čuvari čistote, nego čuvari neutralnosti”.

Brojke koje spor drže na okupu

Podatak	Vrednost
Trajanje soft forka	1 godina (privremeno)
Broj novih ograničenja	7
Prag za aktivaciju	55% (umesto uobičajenih 95%)
Obavezno signaliziranje počinje	blok 961.632, oko 7. avgusta 2026.
Pravila stupaju na snagu	oko 1. septembra 2026.
Trenutno signalizira	0,86% blokova
Procena podrške među čvorovima	7–15%
Bitkoin u vlasništvu Strategy	843.775 BTC (~54,3 mlrd $)

Sejlorov drugi prigovor je tehnički i tiče se praga. Soft forkovi se u bitkoinu tradicionalno aktiviraju tek kada ih signalizira oko 95 odsto rudarske snage; BIP-110 tu granicu spušta na 55 odsto. Po Sejloru je to preagresivno i povećava rizik od cepanja mreže na dva lanca, sa svim tržišnim posledicama koje bi iz toga sledile.

Treći argument je ekonomski. Ako se deo upotreba isključi, pada i količina provizija koje rudari naplaćuju — a nagrada za blok se prepolovljava na svake četiri godine, pa provizije vremenom postaju sve važniji deo prihoda koji plaća sigurnost mreže. Sejlor uz to upozorava i na „efekat hlađenja” kod programera: ograničenje podataka danas može sutra da posluži kao presedan za ograničavanje privatnosnih alata ili aplikacija. Kao alternativu nudi mehanizme koji već postoje — tržište provizija, koje neželjene transakcije poskupljuje samo od sebe, i pojedinačna pravila prosleđivanja, gde svaki operater čvora sam bira šta će propuštati.

Kako stvari zapravo stoje

Za sada — loše po predlog. U tekućem periodu podešavanja težine signalizira svega 0,86 odsto blokova, daleko ispod praga od 55 odsto potrebnog za rano zaključavanje. Potpredsednik rudarskog pula Ocean procenio je podršku među čvorovima na 7 do 15 odsto. Drugim rečima, obračun najavljen za avgust trenutno više liči na predlog koji se gasi nego na promenu koja dolazi.

Za nekoga ko drži bitkoin ovo nije vest o kojoj treba nešto preduzimati. Vredi je pratiti iz jednog razloga: pokazuje kako se u bitkoinu odluke zaista donose. Nema uprave koja glasa niti direktora koji potpisuje — promena prolazi samo ako je rudari, operateri čvorova i korisnici dobrovoljno prihvate. To je istovremeno najveća snaga te mreže i razlog zašto se u njoj bilo šta menja bolno sporo.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja investicioni savet.