Binance opljačkan za 6,3 milijarde, najveća krađa u kriptu

Sa Binancea, najveće svetske kripto berze, 29. oktobra je u nekoliko sati izvučeno oko 6,3 milijarde dolara. Prema analizi firme Chainalysis, neovlašćeni prenosi su počeli u 20.05 po UTC-u, obuhvatili više blokčejn mreža i time postali najveća krađa u istoriji kriptovaluta — nekoliko puta veća od pljačke berze Bybit iz 2025, koja je do sada držala taj rekord. Binance je u izveštaju objavljenom 3. novembra prvi put opisao kako je napad pripreman i naveo da stoji iza severnokorejskih napadača.

Ulaz nije bio tehnički, nego ljudski. Jednog softverskog inženjera su u septembru kontaktirali preko legalne platforme za zapošljavanje; lažna osoba iz kadrovske službe ga je intervjuisala video-pozivom, a potom mu je lažni direktor poslao „zadatak za programiranje” koji je skinuo na svoj radni računar. U tom zadatku je bio zlonamerni program zasnovan na propustu koji proizvođač još nije znao, pa ga zaštita na računaru nije prepoznala. Problem je bio stariji: još u junu je drugi inženjer instalirao izmenjen Homebrew paket, a Binance je tada zamenio njegov računar, ali je tim koji radi sa novčanicima ostao izložen. Napadači su 20. oktobra, koristeći zaraženu mašinu i interni alat sa umetnom inteligencijom, stigli do računara dvojice inženjera iz tog tima.

Samo izvlačenje je 29. oktobra išlo preko ukradenih pristupnih podataka: napadači su pokrenuli sopstveni kontejner i zlonamernu skriptu, a onda iskoristili Ethereum mehanizam EIP-7702 da dobiju pravo izvršavanja koda nad jednim vrućim novčanikom. Pošto Binance te novčanike štiti podeljenim ključevima, nijedan pojedinačni ključ nije mogao da povuče to odobrenje, pa je napad potpuno zatvoren tek u 00.10 UTC 30. oktobra — oko četiri sata kasnije.

U međuvremenu je tekla trka sa zamrzavanjem. Stablecoine izdavaoci mogu da blokiraju, bitkoin i etar ne mogu, pa je napadač 500 miliona dolara u stablecoinima prebacio na novčanik za zamenu i u nepunih dvadeset minuta 325 miliona pretvorio u 285 miliona dolara vrednosti u etru. Prva zamrzavanja su stigla već u 17.14 po njujorškom vremenu, istog dana. Tether, Circle, Ripple i drugi su do 3. novembra blokirali oko tri milijarde dolara, a Chainalysis je tada računao 2,8 milijarde zamrznutih sredstava. Ostatak se razvlači kroz hiljade prenosa između adresa koje se zasipaju sitnim uplatama, što po toj firmi ukazuje na automatizovano pranje.

Brojka	Šta znači
6,3 mlrd $	ukupna vrednost izvučena iz vrućih novčanika
2,8 mlrd $	zamrznuto do 3. novembra
98 odsto	deo pogođenih tokena koji je Binance nadoknadio svojim parama
4 sata	od prvog prenosa do zatvaranja napada
57	pokušaja povezanih sa Severnom Korejom koje je berza ove godine odbila

Chainalysis napad pripisuje grupi TraderTraitor, koja se vezuje za Severnu Koreju, a ključni dokaz je bio to što su ukradena sredstva u realnom vremenu mešana sa parama iz pljačke berze Bitget od 387 miliona dolara, takođe pripisane Pjongjangu. Po navodima medija, istu vezu je napravio i FBI. Binance tvrdi da je ove godine odbio 57 pokušaja povezanih sa tom državom i da je pozvao nezavisne stručnjake za bezbednost da pregledaju slučaj.

Izvršni direktor Ričard Teng rekao je za CNBC da je berza nadoknadila 98 odsto pogođenih tokena iz sopstvenih sredstava i da i dalje dokupljuje ono što se teže nabavlja, pa korisnici ne bi trebalo da osete gubitak. Tržište je reagovalo mirnije nego što bi cifra sugerisala: bitkoin je posle pljačke pao oko četiri odsto, do nivoa blizu 76.000 dolara, a 4. novembra se vratio iznad 80.000. Met Hogan iz firme Bitwise podsetio je da je u deset najvećih krađa do sada bitkoin mesec dana kasnije pet puta bio viši, a pet puta niži, i da je napad pogodio vruće novčanike jedne berze, a ne samu mrežu.

Vidljiviju promenu je napad napravio u čuvanju imovine. Coinbase je objavio da mu 99 odsto klijentske kriptovalute stoji van mreže, blokirao prenose ka kompromitovanim adresama i ponudio Binanceu pomoć, a analitičari banaka očekuju da će deo ulagača imovinu preseliti kod nezavisnih čuvara i nastaviti da trguje na berzama. Felik Štratman iz Morgan Stanleya piše da bi od toga mogli da profitiraju regulisani čuvari, uključujući banke, dok Oven Lau iz ClearStreeta računa da veće firme imaju više para za bezbednost i da sledi okrupnjavanje.