Sa Bitgeta ukradeno 387 miliona, sumnja pada na Severnu Koreju

Krađa je počela sa dva iznosa koja niko ne bi primetio. U četvrtak 24. septembra, u 18.31 po Griniču, sa Bitgetovih novčanika otišlo je 0,184 etera i 193 tronova — oba ispod praga na kojem se pale interne kontrole rizika. Trideset minuta kasnije usledilo je sedamnaest velikih transakcija na osam blokčejnova, oko 361 milion dolara za nepuna tri sata. Kada su analitičari kasnije pronašli i sredstva prebačena na Zcash i Tron, ukupan iznos je popravljen na oko 387,5 miliona dolara. To je jedna od najvećih krađa sa neke kripto berze uopšte, odmah iza pljačke Bybita od 1,5 milijardi dolara.

Ono što ovaj slučaj izdvaja jeste da privatni ključevi nikada nisu ukradeni. Prema nalazima kompanija SlowMist i Mandiant, napadač je iskoristio propust nultog dana u bezbednosnom softveru trećeg proizvođača — dakle u alatu koji je tu da štiti — i tako došao do važećih administratorskih naloga. Zatim je u pozadinske sisteme novčanika ubacivao lažne naloge za isplatu, koje je Bitgetov sistem za potpisivanje obradio kao potpuno regularne, pa je za sobom brisao tragove tih komandi. Prvi upad u logovima datira od 31. avgusta: napadač je skoro četiri nedelje mirno sedeo u mreži pre nego što je bilo šta pomerio.

Ključne brojke
Ukupno ukradeno	oko 387,5 miliona dolara
Datum krađe	24. septembar 2026, 18.31–21.23 po Griniču
Prvi upad u sisteme	31. avgust 2026.
Broj blokčejnova	osam
Vreme do otkrivanja	sedam minuta od prve velike transakcije
Fond za zaštitu korisnika	464 miliona dolara pre napada
Iznos skriven u Zcash-u	oko 3,8 miliona dolara

Sistem za usaglašavanje stanja primetio je razliku sedam minuta posle prve velike transakcije i berza je zaustavila sve isplate. Hladni novčanici i ključevi ostali su netaknuti. Gubitak pokriva fond za zaštitu korisnika, koji je 25. septembra imao 464 miliona dolara; direktorka Grejsi Čen najavila je da će ga iz korporativnih rezervi većih od 1,4 milijarde dolara vratiti na najmanje 300 miliona u roku od nedelju dana. „Ovakav incident jeste veoma ozbiljan, ali ozbiljno ne znači i egzistencijalno”, rekla je. Isplate bitkoina otvorene su 28. septembra i u prvom satu je povučeno preko 3.000 BTC, a etera dan kasnije.

Pranje novca teče uz otpor. Napadač je iznose isitnio i propuštao ih kroz mostove Thorchain, Across, Bridgers, Chainflip i FixedFloat. Sistem za proveru NEAR Intents blokirao je više od 50 miliona dolara sumnjivih zamena, zamrznuo oko 503.000 dolara u toku transakcije, dok je oko 166.000 prošlo. Operateri Thorchain čvorova odbili su javni zahtev Bitgetove direktorke da stave adrese na crnu listu, uz obrazloženje da je zaustavljanje mreže hitna bezbednosna mera, a ne alat za selektivno zamrzavanje tuđeg novca. Deo plena, oko 3,8 miliona dolara, završio je u zaštićenom Zcash bazenu Ironwood, gde se pošiljalac, primalac i iznos ne vide — mada se i dalje prati šta u taj bazen ulazi i iz njega izlazi.

Za autorstvo i Bitget i analitička kuća Elliptic upiru prstom u Severnu Koreju, na osnovu obrazaca IP adresa i načina rada. Nijedna vlada to još nije zvanično potvrdila, pa taj deo priče treba čitati kao ocenu struke, ne kao utvrđenu činjenicu. Obrazac ipak nije nov: isti trag vodio je i iz Bybita početkom prošle godine.

Za korisnika iz Srbije poruka je neprijatno jednostavna. Slabija karika ovog puta nije bila kriptografija nego lanac snabdevanja softverom — propust u tuđem bezbednosnom proizvodu otvorio je vrata u sisteme berze. Ko drži novac na berzi, veruje njenim internim procedurama i njenom fondu za štetu; ko ga drži kod sebe, preuzima druge rizike, o čemu dovoljno govore propust u Coldcard novčanicima i curenje podataka Trezorovih kupaca. Nijedna od te dve strane nije bezbedna sama po sebi; razlika je u tome ko snosi posledice kada nešto pukne.