Hongkong uvezao 112,7 tona ruskog zlata za sedam meseci

U prvih sedam meseci ove godine Hongkong je uvezao 112,7 tona ruskog zlata. To je više nego u celoj 2025. godini, kada je stiglo 92,1 tona, i neuporedivo više od 3,3 tone koliko je uvezeno 2021, pre rata u Ukrajini. Rusko zlato danas čini skoro 15 odsto ukupnog nemonetarnog uvoza zlata u Hongkong, prema 0,6 odsto pre pet godina.

Put kojim to zlato ide promenjen je odlukom donetom u Londonu. U martu 2022. Londonsko udruženje za trgovinu plemenitim metalima (LBMA) izbacilo je svih šest ruskih rafinerija sa svoje liste pouzdanih isporučilaca, čime su njihove poluge izgubile pristup najvećem svetskom tržištu zlata. A upravo je Britanija pre rata primala oko dve trećine godišnje proizvodnje ruskih rudnika. Zlato time nije nestalo — samo je promenilo kupca.

Hongkong je bio logičan izbor. Ima trezore, berzu, carinski režim i bankarsku infrastrukturu za velike količine fizičkog metala, a nalazi se na vratima kineskog tržišta. „Hongkong je posle početka invazije postao važno čvorište trgovine između Rusije i Kine”, kaže Vita Spivak iz konsultantske kuće Gatehouse Advisory Partners. Najveći deo tog zlata ne ostaje u gradu, nego ide dalje, u kontinentalnu Kinu, koja ruskom zlatu nije uvela nikakve sankcije.

Ključni podaci	Vrednost
Uvoz ruskog zlata u Hongkong, januar–jul 2026.	112,7 tona
Cela 2025. godina	92,1 tona
2021. godina, pre rata	3,3 tone
Udeo u uvozu zlata u Hongkong	skoro 15 odsto, 2021. bilo 0,6
Ruske rafinerije izbačene sa LBMA liste	svih šest, mart 2022.
Pre rata išlo u Britaniju	oko dve trećine ruske proizvodnje

Na drugoj strani tog posla stoji kupac koji ne krije apetit. Kina je zlato svrstala u strateške sirovine, njena centralna banka kupuje metal 23. mesec zaredom, a domaći štediše se u nesigurnim vremenima okreću polugama i kovanicama. Kombinacija je jednostavna: jedna strana ima robu koju ne može da proda na Zapadu, druga ima novac i politički razlog da je kupi bez pitanja.

Za tržište zlata ovo je više od statistike o uvozu. Zlato se dugo smatralo imovinom bez državne pripadnosti, ali je posle 2022. postalo jasno da i poluga ima pasoš: ista količina metala vredi različito u zavisnosti od toga ko ju je istopio i gde je bila uskladištena. Razdvajanje tržišta na zapadni i istočni tok, koje se ovde vidi u brojkama, verovatno je trajnija posledica sankcija od same cene.

O tome kako centralne banke danas gledaju na zlato pisali smo u tekstu Centralni bankari: zlato ostaje rezerva i uz pet odsto prinosa, a o ruskoj kupovini na drugom koloseku u Rusija upisala prve kripto berze, Sberbanka čuva bitkoin.