Fort Noks: Besent tvrdi da je zlato tu, revizije i dalje nema

Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je 15. jula u emisiji Foks njuza da je svo zlato u Fort Noksu prisutno i evidentirano. „Sjedinjene Države imaju najveću gomilu zlata na svetu, preko trilion dolara po trenutnoj tržišnoj vrednosti”, rekao je Besent. U istom razgovoru je, međutim, priznao i ono zbog čega vest uopšte ima težinu: trezor nije lično obišao, oslanja se na izveštaje svojih saradnika i posetu državne blagajnice, i nema planove da ode tamo.

Time se ništa suštinski nije promenilo u odnosu na stanje koje traje decenijama. Poslednji put je javnost imala uvid u trezor 1974. godine, kada su unutra pušteni novinari i grupa kongresmena. Od tada niko izvan uskog kruga zvaničnika nije video poluge. Predlog zakona koji bi to promenio — Gold Reserve Transparency Act, koji je uveo kongresmen Tomas Mesi — traži punu reviziju od strane nezavisnog državnog revizora, ali nije pomerio s mesta.

Šta se zapravo revidira

Ministarstvo finansija se poziva na godišnje interne provere koje sprovodi njegov Kancelar za inspekciju. Te provere postoje i uredno se objavljuju, ali rade po principu uzorka: otvara se i proverava odabrani deo odeljaka trezora, a ne meri se i ne ispituje čistoća svake poluge. Zapečaćeni odeljci se u narednim ciklusima ne otvaraju ponovo. To je legitimna revizorska metoda — ali nije isto što i potpuno prebrojavanje, i tu razliku skeptici godinama koriste kao argument.

Podatak	Vrednost
Zlato u Fort Noksu	~147,3 miliona unci (~4.580 tona)
Ukupne rezerve SAD	~261,5 miliona unci
Knjigovodstvena cena (zakonska)	42,22 $ po unci
Tržišna cena (jul 2026)	oko 4.000 $ po unci
Poslednji javni uvid	1974. godina

Vredi razjasniti i jednu čestu zabunu iz same izjave. Onih „preko trilion dolara” ne odnosi se na Fort Noks, nego na ukupne američke rezerve. Fort Noks sa svojih oko 147 miliona unci po ceni od 4.000 dolara vredi bliže 590 milijardi; tek kad se dodaju rezerve u Vest Pointu, Denveru i njujorškom Fedu, brojka pređe trilion. Fort Noks je najveća pojedinačna lokacija, ali ne i cela priča.

Zašto se ovo vraća baš sada

Tema nije oživela zbog sumnji u trezor, nego zbog duga. Zlato SAD i dalje knjiže po zakonskoj ceni od 42,22 dolara po unci — vrednosti zamrznutoj iz sedamdesetih, skoro sto puta nižoj od tržišne. Deo ekonomista i političara zato predlaže „revalorizaciju”: da se rezerve u knjigama prevrednuju na tržišnu cenu, čime bi bilans države na papiru dobio stotine milijardi dolara bez prodaje ijedne poluge. Kada se pomene ideja da knjige treba prepraviti, prirodno sledi i pitanje da li je ono što se prepravlja uopšte prebrojano.

Ekonomisti su oko korisnosti takvog poteza podeljeni — vredi to čitati kao raspravu u toku, a ne kao najavu. Kontekst je i cena: zlato je sa vrhunca iz 2026. od oko 5.600 dolara palo na oko 4.000, pa je i sam trilion dolara pokretna meta.

Šta iz ovoga vredi zapamtiti

Za investitora u Srbiji ovo nije vest o kojoj se trguje, ali jeste dobra ilustracija principa. Najveća zlatna rezerva na svetu, u najčuvanijem trezoru na svetu, počiva na tome što neko sa autoritetom kaže da je zlato tu. Verovatno i jeste — nema ozbiljnog dokaza da nije. Ali „prijavljeno” i „nezavisno provereno” nisu ista stvar, i to važi na svakom nivou: od Fort Noksa do sefa u banci ili trezora dilera kod koga ste kupili polugu.

Zato se kod fizičkog zlata isplati postaviti dosadna pitanja — ko tačno drži metal, ko je poslednji put proverio da je tu i kako to možete potvrditi. Ista logika stoji iza toga zašto centralne banke kupuju zlato i sve češće insistiraju da ga drže same, kao i iza razlike o kojoj pišemo u tekstu fizičko ili papirno zlato.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja investicioni savet.