Zlato skočilo 4 odsto na 4.500 dolara posle poteza Trezora

Zlato je u sredu, 19. avgusta, imalo jedan od najjačih dana ove godine. Povod nije bio ni rat, ni inflacija, ni centralna banka — nego objava američkog Trezora da će više nego udvostručiti otkup sopstvenih dugoročnih obveznica. Prinosi su pali, dolar je oslabio, a spot cena zlata je do večeri dodala oko 185 dolara i popela se na 4.518,90 dolara po unci, uz dnevni vrh od 4.524,50. Tokom evropske sesije rast je bio oko 2,7 odsto, na 4.449 dolara, pa je u američkom delu dana ubrzao na blizu 4 odsto.

Podatak	Vrednost
Spot zlato (19. avgust, uveče)	4.518,90 USD/oz (+4%, +185,50)
Dnevni vrh	4.524,50 USD/oz — najviše od početka juna
Rekord (28. januar 2026)	oko 5.589 USD/oz
Srebro	65,01 USD/oz (+2,7%)
Platina	1.766,55 USD/oz (+3,2%)
Paladijum	1.319,03 USD/oz (+2,3%)
Prinos na 30-godišnju obveznicu	5,196% (−9 bp)
Prinos na 10-godišnju obveznicu	4,647% (−5,7 bp)
Indeks dolara	−0,6%, najslabiji u tri meseca
Otkup po operaciji, od 9. septembra	najmanje 4 mlrd USD (ranije 2)

Šta je Trezor tačno uradio

Ministarstvo finansija SAD najavilo je da će „najmanje udvostručiti” veličinu operacija otkupa hartija sa rokom dospeća od 10 do 30 godina — sa dosadašnjih 2 na najmanje 4 milijarde dolara po operaciji. Povećanje važi za segmente 10–20 i 20–30 godina i primenjuje se od 9. septembra do 4. novembra. U saopštenju stoji da je cilj „veća podrška likvidnosti u dugoročnijim nominalnim sektorima”.

Prevedeno: država izlazi na tržište i sama kupuje svoje obveznice sa najdužim rokom. Time raste tražnja za tim papirima, cena im ide gore, a prinos — koji se kreće obrnuto od cene — pada. Potez je došao dan pošto je rasprodaja obveznica podigla prinos na tridesetogodišnju obveznicu na najviši nivo od 2007. godine, u trenutku kada ukupan javni dug SAD prilazi granici od 40 biliona dolara i kada tržište strahuje od eskalacije sukoba sa Iranom.

Vredi zadržati meru. Piter Bokvar, glavni investicioni direktor One Point BFG Wealth Partners, upozorio je da „ovo nije otplata duga, već samo preraspodela ročne strukture državnih hartija”. Dug ostaje isti — menja se samo koliko ga je u dugom, a koliko u kratkom roku. Kratkoročne stope (tromesečne, šestomesečne, dvogodišnje) su tog dana zapravo porasle.

Zašto zlato na to reaguje

Mehanizam je jednostavan i uvek isti. Zlato ne nosi kamatu. Kada prinos na državne obveznice raste, držanje zlata postaje skuplje jer se odričete sigurnog prihoda — i zlato pada. Kada prinosi padnu, taj oportunitetni trošak se smanjuje i zlato dobija prostor. Uz to, indeks dolara je oslabio 0,6 odsto i spustio se na najniži nivo u tri meseca, što zlato čini jeftinijim za kupce izvan dolarske zone. Ista logika je istog dana podigla i bitkoin na 69.000 dolara.

Rast nije bio ograničen na zlato: srebro je dobilo 2,7 odsto i prešlo 65 dolara, platina 3,2, a paladijum 2,3 odsto. To je tipičan potpis makro poteza — kada se pomeri cela kriva prinosa, pomeraju se svi plemeniti metali, a ne samo jedan.

Fed vuče na drugu stranu

Istog dana objavljen je zapisnik sa julske sednice Fed-a i pokazao je sasvim suprotan ton. Komitet je kamatu zadržao odnosom glasova 9:3, ali su tri predsednika regionalnih banaka — Bet Hamak (Klivlend), Nil Kaškari (Mineapolis) i Lori Logan (Dalas) — glasala za povećanje od 25 baznih poena. U zapisniku stoji i da bi „dodatno zatezanje politike verovatno bilo neophodno ako inflacija ne bude opadala”.

Tako su se u jednom danu sudarile dve ruke iste države: Trezor gura dugoročne prinose naniže, a Fed razmatra da kratkoročne digne naviše. Za sada tržište veruje prvoj — verovatnoća da Fed u septembru ne dira kamatu procenjuje se na oko 65 odsto. Dejvid Meger iz High Ridge Futures kaže da su „izgledi za povećanje kamate na septembarskoj sednici dramatično opali u poslednjih nekoliko sesija”. Ako se ta procena promeni, zlato će prvo osetiti.

Koliko je ovo veliko u širem kontekstu

Uprkos snažnom danu, zlato je i dalje oko 19 odsto ispod rekorda od približno 5.589 dolara, koliko je dostiglo 28. januara ove godine. Cela 2026. za zlato je priča o oštroj korekciji sa tog vrha i mukotrpnom oporavku: krajem jula su analitičari prvi put posle 11 kvartala snizili prognoze, početkom avgusta je cena probila 4.300 dolara na nadi u dogovor o Ormuškom moreuzu, a sada je stigla do 4.500.

Prognoze banaka ostaju više od trenutne cene, ali to su procene, ne izvesnost. Bank of America drži cilj od 5.000 dolara, a UBS pominje 5.400. Sa druge strane, analitičar Investing.com-a Satendra Sing navodi tri rizika za nastavak rasta: i dalje visoke prinose koji obveznice čine konkurentnim zlatu, skuplju naftu zbog Bliskog istoka koja održava inflaciju, i realizaciju profita posle naglog skoka. Kao podršku vidi dvestodnevni EMA na 4.379 dolara. Džejms Dima iz StoneX-a skreće pažnju na pedesetonedeljni prosek oko 4.540 dolara i kaže da je za nastavak zamaha potrebno „zatvaranje iznad tog nivoa u petak, jer se nedeljni podaci mere po završnom kursu na kraju nedelje”.

Za nekoga ko zlato drži dugoročno, jedan dan i 185 dolara ne menjaju plan. Ali dan poput ovog dobro pokazuje šta danas zapravo pomera cenu: ne naslovi o krizama, nego kamatne stope, dolar i odluke o tome ko kupuje američki dug. Ako niste sigurni u kom obliku uopšte držite izloženost, korisno je prvo razjasniti razliku između fizičkog i papirnog zlata.